LEKCIJE IZ DRŽAVNIŠTVA: Zašto Vučić ima "ONO NEŠTO", a opozicija samo briselske hodnike i može li se uopšte naučiti ono sa čime se Vučić rodio?
Dodajte Kurir u vaš Google izborOzbiljne stručne analize i objektivna istraživanja javnog mnjenja nedvoosmisleno pokazuju da politika koju personifikuje Aleksandar Vučić nema premca u Srbiji.
Razlozi su koliko kompleksni, toliko i jednostavni: svako poređenje rezultata vlasti u poslednjih 14 godina sa onim što su uradile stranke koje su u vlasti bile ranije, ide njemu u korist. I svaka projekcija budućnosti Srbije koju će on voditi nadmoćna je nad vizijama koje nude druge stranke. Građani prepoznaju politički program koji im nudi sigurnost: rast plata i penzija, organizovano zdravstvo, izgradnja infrastrukture koja će privući investicije i omogućiti otvaranje novih radnih mesta…
Prosto rečeno: njegov politički program superioran je nad programima onih snaga koje bi da ga skinu sa vlasti na ulici, ili na izborima. A neki od njih program uopšte i nemaju…
Ali, nije sve ni u papirima - u planovima, projekcijama rasta, strategijama… Nešto je i do čoveka.
To "nešto", ili "ono nešto" što čoveka čini državnikom i razlikuje ga i odvaja od mora bezličnih ambicioznih političkih radnika izmiče preciznom opisu. Ali je, s druge strane, vrlo lako uočljivo i narod se onome kod koga to prepozna uvek predaje, i čini ga svojim vođom.
Hiljade su knjiga napsiane na temu kako se približiti narodu, građanima, biračima, milioni su potrošeni na savetnike za odnose sa javnošću koji su od toga napravili nauku, ali uzalud: to „nešto“ ili imaš ili nemaš. S tim se, i za to se, čovek rađa.
Na samom početku mitinga "Srbija, jedna porodica" Aleksandar Vučić izrazio je zahvalnost narodu fizičkim naklonom sa bine.
Pokušajte da zamislite bilo kojeg drugog današnjeg političara u Srbiji koji to spontano može da učini, i kad zaključite da takvog nema, onda ćete shvatiti razliku između Vučića koji ima "ono nešto" i ostalih.
Vučićev je gest bio prirodan nastavak njegove politike, njegovih izjava o služenju narodu i brizi za narod.
A kako bi izgledalo da se narodu klanjaju oni koji su mu brojali zube, gađali ga sendvičima, proglašavali ga glupim jer ne glasa za njih…
Boris Tadić bio je predsednik Srbije u dva mandata, ali je taj period upamćen samo po korupcionaškim aferama i po onoj njegovoj poseti Leskovcu kad se kod seljaka raspitivao da li su im kokoške nazeble i da li piju sedative! Uprkos tome, Tadić ima dosta sledbenika na današnjoj političkoj sceni, bar kad je u pitanju odnos prema unutrašnjosti Srbije: svi je se gade i izbegavaju je.
Za razliku od njih, Vučić s (opravdanim) ponosom ističe da poznaje svako mesto u Srbiji. I to je vrlo ubedljivo pokazao na smotri naoružanja u Batajnici kada je samo na osnovu prezimena vojnika koje je pročitao na njegovoj uniformi, pogodio da je ovaj sa juga Srbije!
To se zove poznavanje tradicije, mentaliteta, istorije i geografije zemlje čiji je predsednik! I to je ono što je njega učinilo predsednikom, a zbog čega drugi nikad to neće biti!
Građani Srbije na Vučićevo razumevanje njihovih potreba, bojazni i želja, uzvraćaju poverenjem.
Amblematična je scena sa pomenute smotre u Batajnici kada je predsednik Srbije ispred sebe ugledao Teodoru Stanković, mladu devojku koja upravlja složenim raketnim sistemom kratkog dometa "Mistral”
"Hvala vam, Teodora, što branite i čuvate našu zemlju”, rekao je on iskreno oduševljen, na šta mu je ona odgovorila vojničkim pozdravom: „Služimo Srbiji!”.
Vučić i narod - zajednički u odbrane zemlje, ali i u veselju.
Kad je ušao pod šatru u Oplanićima kod Kraljeva, muzika je zasviraala brže, i zapevalo se jače. Ovo je pouzdaniji pokazatelj Vučićevog položaja u narodu od svakog ispitivanja javnog mnjenja. Predlažemo da svaki onaj ko u Srbiji pretenduje na mesto narodnog vođe ode na vašar, među narod. Da vidi kako će biti dočekan, i da na osnovu toga proceni svoj rejting.
A hoće li nas poslušati?
Naravno da neće. Umesto toga, i dalje će glavinjati hodnicima Erroparlamenta i čučati u pokrajnjim brisleskim kancelarijama, opanjkavujući Srbiju.
Umesto da joj, kao Vučić, služe!
N. N.